May Result
Svetogrde
1. Kad Crt Sedne Na Presto
2. Mesec Je Sad Sa Nama...
3. Noc Crnoga Plamena
4. Zloslut
5. Svetogrde
6. U Narucju Mrtvoga Boga
7. Pogrom
8. Kraljevstvo Mrtvih Gavrana
1. Kad Crt Sedne Na Presto
Gde se sumpor rada
I plamen živi iz tla
Ogoljene krošnje šapucu
I zemlja je mrtva, jalova
Gde gine svetlost, mre
I sivilo beskrajno grli svod
Vetar kuka i zavija
I vucji se lavež lomi gudurom
Gde hucu vrtlozi vremena
I crnilo beskrajno ljubi svod
Gde duše moraju u okove
Kad umru, u temelje ognjene
Tu se uzdižu dveri Nava
Tu sedi Crt u žarištu
Na prestolu od zlata
Tu idoli krsta ništavni su
Neumoljiv danak-sud
Svima koji umrli su!
[Glad, 7511]
2. Mesec Je Sad Sa Nama...
Propast hrišcanske lažne biti
Pociva na oštrici maca Corta
I ovaj kamen mesom kopnjen
Cuvace zemlju od krsnoga roda
Mesec je sad sa nama
Vlašici gospodare svodom
Crna božanstva vladaju
Našom sudbom i grobom
I ja, držacu mac ka njima
I ja, pagansku krv cu liti
I ja, skrnavitelj "svetog" krsta
I ja, demonsku snagu piti
Mesec je sad sa nama
Iskrene snage vrh
Svrgnimo hrišcanskog gada
Balcak u ruci il' smrt!
Morana je sad sa nama
Šuma je naš dom
Bes, tame vladar
Spalice hrišcanski rod!
[Kozeljnik -- Glad, 7504]
3. Noc Crnoga Plamena
Svojeg su boga satrali židovi
Zašto ja da klanjam mu se?
Ognjenim krstom napali kerovi
Sinove zemlje -- svetim se!
Oh, kako vas mrzim sve...!!!
Truloga hrasta gnjilo se deblo
Apokrife istocnika raspeto telo
Poroda sina kurvinog
Nazarecanina prokletog
Nek' se njišu krošnje bez života
Nek' nocas sve za mene mre
Sunce više da ne izade
Bela zora nikad ne svane
Nek' se njišu krošnje bez života
Nek' nocas sve za mene mre
Jalova je grudba ispod groba
Crna kuga da vas izjede
Corte za tebe žrtvovacu
Hrišcansku vrstu
Corte, samo se slabost
Rada na krstu
Noc plamena dolazi
Mržnjom da me ispuni
Krvi je do kolena
Guta hrista crnica
Noc plamena nastupi
Pada toranj crkveni!
[Glad, 7512]
4. Zloslut
Đavolji moje duše je kroj
Nad srcem bije rogatog broj
Crna mi krv k'o gavrana soj
Vecni pogled ka smrti je moj
Meso što nosim davolu kosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva, slabost odoleva
U gordosti moga, od crnila zloduha
Oko je moje bezdano, duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori sustižu ponore
A led'na duša u kiselom pere
Gde glasovi radaju jauke
A sene zloslutne od iskona muke
[Kozeljnik, 7509-7512]
5. Svetogrde
Proklet da si raspeto kopile
Jalovo seme umornoga starca
Umiri u mukama sada i do naveka
Zanavek proklet da si u vatrama
Nava...
Šibacu ti dušu
U ponorima vecnosti
Gnjilim i smradnim
Zadahom beskonacnosti
Proždracu srcad
Sinova i šceri vaših
I utreti put krstu
Iz zemlje naše...
I kao što sve vene i truli
I kao što sve u smrt hrli
Zdrobljeno u tišini
U cemeru i tmini
Srce ti osta u vecnoj praznini,
Seti i cumi
[Glad, 7512]
6. U Narucju Mrtvoga Boga
"Klece mršave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo cuti raspeti bog"
Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve što mu i pripada
On je iskra cekica
Nakovnja mog srca
Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
Đavolu služim
Dok telo od duše ne rastavi
A ti, ti si sve što vene i truli
Ti si sve što u sutonu se raspada
Ti si slabost što nož u leda
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mržnja
Blagoslovljen usijanim železom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu
Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i žalostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli
Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U narucje mrtvom bogu poslao
Sam stado -- sinove i šceri
Udari sekira preko
Bespomocnog potiljka
Lešina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Pronade svog gospoda
Ugaslo, u paucini kandilo
Krvari i place ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova
[Glad, 7512]
7. Pogrom
Cas je sada, o majko
Da konacno prozboriš ti
Kroz sinove tvoje casne
Poruke kralja pronesi
Da istini kobnoj ližemo skute
Nek krvavo zausti reci bolne i krute
Što bolece silno onog što pljunu
Vecnosti tame, paganske pute!
Rane su matero tvoje duboke
Vekovi gnojni leže u njima
Smrad ih opseda grozni
A kršteni smrad se zove!
Mleko gorcine kojim dojila ti si
Ogavnim grlima gutaše
Ne, ne beše im dovoljno
Grudi ti tvoje išcupaše
Zatrimo svaki kršteni trag
Uništimo svetlost što slabost
Im poji, ne dajmo drevnost našu
O majko, zakleto sinovi tvoji!
Zatrimo svaki kršteni trag
Zgromimo svetlost što u laži stoji
Jedino drevna matero ti si
Slave te sinovi tvoji
Strah nek' bude im jedina nada
Smrt i bol siguran dom
U trenu kad gordo zaustiš majko
U poslednjem govoru tvom!
[Milan, Kozeljnik, 7509-7512]
8. Kraljevstvo Mrtvih Gavrana
Slepoga gavrana krila su nosila
Od visina Prokletija sve do
U tišine Dunava
Proli mi krvcu preko kamena
Kruna trnja u blatu zgažena
Živa mi rana ostala
Breme gorko, telo mi trovala
I nikada nije zacelila
"Težak je teret vremena
vecnih zima i snegova"
Ocajno srce bez spokoja
Vodi kroz senke beskraja
Grli ništavilom zaborava, jer
Mertva se duša tetura precima
Ka kraljevstvu mrtvih gavrana
Bezimenom pesmom zvana
Mrtva se duša vuce žalosna
Kroz kraljevstvo mrtvih gavrana
[Glad, B. Beloševic, 7512]
Lyrics in plain text format
