The Stone
Kosturnice
1. Pramaglina
S one strane sutona
Razlivene sve tinkture crvenila
Sa ove moje staze, vidokruga
Ide neki obris, pričina
S ove strane sutona
Mozak stvarnost lomi, fragmentira
U daljine pogled seže
Pramaglinom sve se vrti
Spektar večnost nek mi sveže
Ja blistaću izvan smrti
Šamara vetar mrtve grane
Ćuti, divlja, opet stane
Nikako grč da popusti
Tiha jeza, trnu kosti
Kroz daljine pogled seže
Pramaglinom sve se vrti
Dušu večnost nek mi veže
Pa da blistam i u smrti
Osulo se nebo zvezdama
Zasvetleo prazan bezdan sav
Pa osvetli po sred šume i mnoštvo telesa
Sasušenu gradinu od krvi i mesa
Ko da gori udolina sva
Obasjana iskrom račvanja
Mojih ruku delo, moj žrtvenik
Mogila od kostiju i mesa
S ove strane sutona
Mozak stvarnost lomi, fragmentira
Da l’ sam lovina il’ lovac
Kakav je to prigušeni zvuk?
Kad zaluta jagnje u planinu
Nekad dođe majka, češće vuk
Zguljeni dlanovi bride
A sjaj s maglinom još se muti
Sad ću rado da te pamtim
Blistaćeš mi i u smrti
2. Okamenjen
Izneveren bezbroj puta
Dobar taman kolk’o slepi vide a nemi govore
Potpuno sakat i prljav
Ružan iznutra
Bez pardona gazi preko telesa
Bez trunke savesti, beži, zabiće nož u leđa
Sve do dana kad shvati
Odraz u ogledalu vređa
Istinski nesposoban da voli i stvori
Jedini put koji zna vodi preko spaljenog mosta
Kad je već tako, nek’ sve poharano gori
Nazad nema, nije dosta
Srce mi je jalov teren
Iz kog retko šta isklija
Kao zgasli plamen
Koji dimi al’ nikad ne zasija
Kao zgasli plamen
Hodajuća tragedija
Srce mi je kamen
A pod njim je zmija
Srce mi onaj kamen
Gde litica je najstrmija
Pogled prazan, leden
Mizantropa geslo, alhemija
Gde litica je najstrmija
Svila se tu otrovnica
Akrep zvani melanholija
Nema veze, dalje guram
Put ka paklu osiguran
3. Kosturnice
Zalutao pod veo košmara
Često usnim brisan prostor
Negde i nigde, na granici svetova
Dubok je koren strahova
I sanjam...
Serpentine guste magme
Nema izlaza odavde
Peku se na tihoj vatri
I žrtve i dželati
I sve što još ne poznade smrti lice
Obgrliše kosturnice
Zastao je dašak jave
Ko u šaci zrno soli
Možda se i iskobeljam
Kovčezi nam nisu okovi
Serpentine guste magme
Nema izlaza odavde
Tu je neki zid, ruina
Pored polje puno crkotina
Gasovi i isparenja
Na sve strane plamti litosfera
Obliven znojem, budim se
Kraj istih ruševina, gde sve
Što poznade smrti lice
Progutaše kosturnice
4. Tremors Beneath the Ground of the Charnel House
Drifting like a piece of rotten wood
In perpetual procession
Slowly gliding forward
but with absence of breath
No resuscitation
Pressing onward
Vast, lightless corridors ahead
Descending through the devil’s archway
Bone-infested, untrodden path
Crawling through this underbelly
Amidst the swine, amidst the rat
Further down, an ageless ossuary
A shiny urn of all there ever was
‘tis no place to rest the spirit
No peace ‘till kingdom come
Feeding off carrion of men and beasts alike
Through the undercurrent of the Charnel house
Distorted scales of these earthly plains
Crushed by their own impermanence
Appease the malevolent entities that dwell beneath this doorstep
Draw blood beneath the ground of the Charnel house
Appease the swine, appease the rat
Let the nameless be dormant again
Bleached by centuries, blighted by plagues
Deep beneath the ground of the Charnel house
5. Ime koje su razvejali vetrovi
Počelo je jednim praskom
Strašna buka, urlik jak
Ceo se kosmos urušava
Igrao šah sa smrću
Dobijao partiju
Do trena kad sve
Ne krenu po kurcu
Nastavlja se novim praskom
Strašna buka, urlik jak
Tri megatona odzvanja
Kao da se ceo kosmos urušava
Sa zapada diže se pečurka
Ruski rulet
Bio ti navika
Al’ se kocka
Loše zavrtela
Iz bremenih oblaka zrak ne probija
Sve što gmiže i puzi hrli ka rupi i jazbini
Pobegle zveri iz kaveza
Vidiš li šta ti se sprema?
Jebiga, presušio nektar
Ima li tvom soju spasa?
Prekasno, sve razveja vetar
S tintarom na panju kao nikad ranije
Ističe pesak kroz znojave dlanove
Uzrok i posledica
Britva Okamova
Pogledaj šta ti se sprema
Bestraga presušio nektar
Da l’ će ti ime osvanuti sutra?
Al kasno je, sve razjeba vetar
Čuješ li vetrove
Kužne, smrdljive
Orkane sudbine
Kao nikad ranije
Pomoli se što pre
Pomoli se što pre
Pomoli se što pre
Na horizontu tmina se promalja
Odsustvo zvuka, odsustvo boja
Pobegle zveri iz kaveza
Prazna zjapi Pandorina kutija
6. Engulfed by the Abyss
Crushing silence, bursting forth
Of the same source, but of opposite streams
The fabric of creation, sullen, fragile and tender
A spectrum divided, it splits at the seams
Enamored with the Abyss…
Wholeheartedly embracing otherworldly reflections
Gaping portals of the I
Seeking wisdom in the fathomless
A jewel of truth once caught with a glimpse of an eye
Engulfed by the Abyss
Inner chasms beneath the void
Consumed by otherworldly reflections
Mirroring the vastness of the netherworld
Count down the times you got so fucking close the edge
Waltzing with serpents through primordial slime
Count your curses and channel your hexes
Tomorrow is fading, with a smile
Bolster your claim to relinquish all vexes
A bitter tear in an empty, dead eye
7. Omnicid
Podmuklo, dok zora rudi
Zaš’o dušman u avliju
Umorio pseto s lanca
Pa potajno, krišom uz verandu
Sevnu kuršum po sred grudi
Otac pade za trpezom
Nije stig’o da nasluti
Topot čizmi po dvorištu
Nož mu stoji u trbuhu
Dok se smeju glavoseče
Jedan seo, jede, pije
Iz nozdrve slina teče
Teškim dahom, zadnjim tračkom svesti gleda
Dok se neman pored kezi
Krv se sliva i odliva
Sporim mlazom život beži
Kraj ognjišta plač odojčeta
Vrišti čedo iz sveg glasa
I bez časti i bez glave
Leži majka na dva mesta
Omnicid!
Noge tresu, još ritaju
Glava traga za kolevkom
Oko krije strašnu sliku –
Nadvi s’ bauk nad detetom
U Džehenem il’ u Pak’o
To sad stvarno nije bitno
Poslasmo vas sve polako
Nekom višnjem na istinu
8. Jebeš pero, dodaj mač
Protiv volje uteran u stroj
Ko goveče kad shvati da je odzvonilo
Nemi svedok sve patnje, besmisla
Sledbenik pogrešnog stega, znamenja
Ustaj i gazi, reče glas
Svi na gotovs, ubrzaj marš
Ustaj i gazi, reče glas
Jebeš pero, dodaj mač
Ustaj i gazi, dreknu glas
Štedi zrno, vadi nož
Ustaj i gazi, dreknu glas
Opkoljavaj, urla moć
Nek’ nas vode poluludi
Nek’ sve gori do nebesa
Došlo vreme da se sudi
Da se guli koža s mesa
Prolazimo ćutke kroz gomile
Naokolo desetine, stotine
Mučki uspavanih bajonetom
Ustaj i gazi, dreknu glas
Svi na gotovs, ubrzaj marš
Ustaj i gazi, dreknu glas
Jebeš pero, dodaj mač
Potom puče nešto zorom ranom
Jednom pored noge ostale su
Uz ramena dok mu creva
Spojila se tu sa blatom
Sad izmetom rane vidaš
S đavolom tikve presađuješ
Kud ne valja, još se pitaš
Još se pitaš…
Nek’ nas vode poluludi
Da se zna di je naša međa
Došlo vreme da se sudi
Da se guli koža s leđa
Ustaj i gazi, dreknu glas
Vise creva, curi drob
Ustaj i gazi, dreknu glas
‘Ajmo brže, pravac grob
Odjedanput zamru glas
Ispod venca lovora
Raznela ga kasetna
Pobeda je Pirova
Lyrics in plain text format
